Kočnice su uređaj za usporavanje ili zaustavljanje vozila, aviona, voza, njihovaog pokretnog dela i slično. Kočnice su takođe i naziv za jednostavan mehanizam kojim se sprečava pokretanje nekog uređaja ili njegovog dela iz osnovnog položaja u kojem miruje. Prema načinu na koji se ostvaruje sila kočenja, razlikuju se mehanička, aerodinamička, hidraulična i električna kočnica.Mehanička kočnica koči silom trenja koja se pojavljuje zbog pritiska nepomičnog dela (na primer ploče ili trake) s kočionom oblogom na deo koji se giba (bubanj, disk, osovina), pri čemu se kinetička energija gibanja pretvara u toplinu. Kočione obloge najčešće su od keramike, metala ili drugog materijala s velikim koeficijentom trenja te velikom otpornošću na visoke temperature i trošenje ili habanje (prije azbesta) . Aerodinamička kočnica koči zbog aerodinamičke sile otpora što se razvija kretanjem posebno oblikovana profila (krilo, zakrilce, propeler, padobran) velikom brzinom kroza vazduh. Menjanjem položaja profila povećava se ili smanjuje otpor strujanju vazduha, a time i sila kočenja. Hidrodinamička kočnica deluje uz pomoć sile otpora što se, zbog unutarnjeg trenja (viskoznost) u tečnosti, razvija prilikom gibanja nekog uronjenog tela, na primer okretanja lopatica turbinskog rotora.Električna kočnica koči silom magnetnog polja koja pruža otpor gibanju pokretnog dela elektromotora. Takav se način kočenja najčešće primenjuje kod vozila pokretanih elektromotorom,koji se tokom kočenja pretvara u električni generator i koji kinetičku energiju gibanja vozila (na primer tramvaja) pretvara u električnu energiju.